Već nakon 2-3 kruga Ferrariji su zasjeli na čelo poretka - Barrichello ispred Schumachera - i dobivali po sekundu i pol po krugu u odnosu na pratitelje. Očigledno su bili na drugoj taktici - dva ulaska u box, dok je ostatak društva planirao jedan ulazak.

U spomenutom prvom zavoju, od bitnijih događaja, Coulthard je stisnuo Montoyu i vozio paralelno s njim u ciljnoj ravnini. Montoya ga nije htio propustiti (bio je s unutarnje strane zavoja), ali mu se bolid zarotirao i svojim je stražnjim lijevim kotačem udario u Coulthardov prednji desni (iako ga je David pokušavao zaobići - nedovoljno daleko). Rezultat: slomljeni navedeni kotači i odustajanje oba vozača.

Po ulasku u box na čelu nije bilo promjene - Barrichello je zadržao vodeću poziciju, a Schumacher se vozio unutar sekunde iza njega. Prije drugih ulazaka u box (ostatka društva), imali su oko minute prednosti u odnosu na njih. Očekivalo se prestizanje, al' se onda Schumacher okrenuo na stazi - klasika iz GP3: vozio se iza Rubinha i to puno agresivnije - gazio pasice sve u 16 - i na jednoj od tih pasica prerano dao gas i okrenuo se. Na sreću, oko staze nije bilo pješčanih zamki nego asfaltiranih površina, tako da se vratio na stazu s 10 sek. zaostatka. Do kraja utrke je opet sustigao Barrichella (koji je vozio sasvim lagano). Režiser je prikazivao Jeana Todta i njegovu telekomunikaciju s vozačima (piše gore: R za Rubensa i M za Michaela). Većina gledatelja u areni je pretpostavljala da će pasti naredba o propuštanju kao u Austriji, al' smo sfulali ... Rubens je pobijedio drugi put u karijeri, vidljivo ganut. Jupi za njega, ali feeling je ipak bio nekako ... ljigav.

Tim više što je Krešina Ljiljana doživjela prometnu nesreću - mamlaz s 2.8 promila zabio se u njen dio auta, slomio 6 rebara, zdjelicu, lijevo plućno krilo je kaša ... strašno ...

Michael Schumacher, Ferrari i Takuma Sato, Jordan